Личфилд славио и у Београду

Ветерани Личфилда и Беогада, 5 мај 2012

У суботу 5. маја 2012 године у Београду, на помоћном терену ФК Жаркова састали су се ветерани Београда и Личфилда. Клуб из околине Вулверхемптона налази се на турнеји по Србији. У петак 04.05.2012 године у Панчеву је одиграо утакмицу против „вршњака“ из Рагби клуба Динамо.  Гости из Енглеске забележили су победу од 35-15, а пошто је утакмица одиграна по пропозицијама ЕГОР-а, треба констатовати да је просек година код Енглеза био 48, а код Панчеваца преко 60.

На инсистирање гостију из Енглеске, утакмица у Београду одиграна је по сениорским, а не ветеранским правилима. И поред напорног предходног дана у Панчеву, где су се ветерани из Енглеске највише ознојили на трећем полувремену, које је трајало до дубоку у ноћ, екипа је била потпуно спремна и орна за меч са Београђанима. Домаћини, који су били нешто млађи, просек године је био 45, имали су велики хендрикеп, јер је ово било прво окупљање ветерана Београда у 21 веку.

Наставите са читањем

Advertisements

Београдски маратон 22.04.2012

Као да имам неки уграђени сат, будим се, сам од себе у 5.30, иако сам предходне ноћи легао прилично касно, нешто иза поноћи. Тако је то. Што је човек старији све има мање потребе за сном. Ваљда тело осећа да ће се ускоро  наспавати,  па је просто жељно акције.  Јак бол у грлу ми одмах пали црвену лампицу у глави. Шта је ово?  Цури ми и нос. Устајем и схатам да ме боли свака кошчица у телу. Како сам успео да се баш данас разболим? Прегурао сам целу зиму, трчао сам по снегу и на -20 степени, брада и коса су ми се заледиле, и није ми било ништа, а данас, кад је најважније, боли ме грло и цури ми нос. Спремам се лагано и размишљам о злој судбини.

У глави ми се на трен јавља мисао, можда је боље да останем код куће, биће још полумаратона и маратона, што да трчим овако раштимован. Одмах одбацујем и саму помисао на то. Колико је снова о светском врху, медаљи пропало због истог проблема. Замисли како је било Оливери Јефтић која се четири године спрама за Олимпијаду, а онда се на дан трке пробуди болесна. Колико је сати уложила у свој сан о медаљи на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Била је спремнија него икада, али је ипак одустала после 20 км. Чак не мораш ни да будеш болестан. Могуће је да се повредиш, или да једноставно није твој дан.

Репрезентативац Новог Зеланда Даниел Картер

Замисли колико је Данијел Картер отварач Новог Зеланда уложио труда и зноја, а онда се повредио на тренингу после само две одигране утакмице на Светском Првенству у рагбију прошле године.  Живот не да је свима једнако. Са друге стране, Стивен Доналд, чак четврти отравач Ол Блекса, који је више од пола Светског првенства у рагбију провео на плажи, пијући пиво са друштвом, добио је прилику да заигра у финалу против Француске, и постане јунак нације јер је његов шут донео пехар Ол Блексима.  Док једном не смркне, другом не сване. Бог зна зашто је то тако. Он ти даје и узима.

Облачим се и спремам ствари. Мерим притисак 116/74 и 58 оскуцаја. Бар су ми притисак и пулс ОК. Гледам по стоти пут план стазе, у глави поново прелазим како ћу трчати. Јасно ми је да морам да редукујем моје циљеве за данас. Када сам у октобру месецу 2011 године донео одлуку да учествујем на Београдском маратону, планирао сам да на њему истрчим полумаратон (21.1 км) за 2 сата и 10 минута. Вредно сам тренирао, трчећи 4 до 5 пута недељно, и од човека који није могао да у почетку претирчи на 2-3 километра, дошао дао тога да сам већ на пробној трци 7. априла 2012 године на полумаратону на Ушћу истрчао тих планираних 2:10.  Поновити тај резултат на 25. Београдском маратону, било би сасвим реално, што би рекао Бориса Тадића, то би било као кад би Србија 2020 ушла у Евопску унију. То би био воз који иде 60,70, 80 км на сад. Ја сам хтео, као Тадић,  воз који иде 120, 140, 160 км на сат, или да Србија уђе у Европску Унију 2015-2016 годинине, односно да истрчим полумаратон, за 2:05 а можда и за испод 2 сата . Према неким показатељима са тренинга, ту сам, близу, може да буде а и не мора. Вероватно ништа од тога. Како се осећам, бићу задовољан ако уопште завршим полумаратон до краја.

Наставите са читањем