Пољуби слављеницу бре!

Дуго сам у спорту, преко 38 година, од чега 29 као тренер. Искуство ме је научило, да никад не анализирам утакмицу одмах по њеном завршетку.  Увек треба сачекати да се утисци слегну, глава охлади. Тек након проспаване ноћи, на миру, сабрати добре и лоше стране, видети зашто је нешто добро, шта није било добро и зашто, шта може да буде боље. Иако сам ове радове написао у понедељак, требало је још који дан да прође, како би се они појавили на интернету. Пре свега,  што сам хтео да ми се утисци мало слегну, и да покушам да без еуфорије и хладне главе анализирам „трку“ то јест све оно што се у недељу одиграно на Ново Београдском кеју, под називом: „Пољуби слављеницу бре!“.

Од првог тренутка фасцинирала ме сама идеја, да неко свој рођендан жели да прослави тако што ће организовати трку на 5 км. Био сам на много рођендана, организованих на разне начине и на разним местима, али никад на рођенданској трци. Ту ме је Саша купила одмах, тако да чим сам видео најаву на сајту Тркач, знао сам да ћу учествовати.  Шта сам очекивао? Да истрчим трку, видим неке људе које готово редовно срећем по тркама у Београду, и након трке у некој опуштеној атмосвери попричам са онима који деле слична интересовања као ја.

Шта сам добио? Управо оно што сам и очекивао, само много лепше. Један диван осећај да сам био учесник једног  феноменалног и јединственог спортског догађаја.  Изненадила ме савршена организација. Заиста то нисам очекивао. Имао сам утисак да сам дошао на неку праву велику трку а не на прославу Сашиног 23 рођендана. Сви ми који смо у недељу били на Савском кеју имали смо утисак да трку организује клуб или врхунски професионалци, а не једна девојка уз помоћ неколицине својих пријатеља. Све је било ту, до најситнијих детаља. Стартно-циљна капија, разглас, шатори за пресвлачење, кесе за гардеробу, чај, пржени кестен, окрепа, вода… Чак и папир за тоалет. Толико смисла за детаље може да има само жена.

Друга ствар која ме је изненадила био је изузетно велики одзив тркача. По мојој процени било је између 60 и 70 учесника. Верујем да би их било још више, да последних неколико дана временски услови били бар мало „хуманији“. Било је ту тркача и ван Београда, пре свега из Новог Сада.  Саша је уложила огромнан труд и енергију да се сви осећају пријатно и лепо.  Била је права домаћица, која је летела свуда, како би нас све што боље угостила, баш као да смо дошли код ње у кућу. Са сваким је нашла времена да поразговара, да се захвали што смо дошли, да нас информише о томе шта следи, послужи кифлицама, кестеном, тортом…

Поред тога што је била рођенданска, трка је имала и хуманитарни карактер. Сви учесници су уместо стартнине доносили слаткише за болесне малишане у Тиршовој. Морам признати да ме је мало срамота, јер сам овај хуманитарни карактер трке готово превидео. То јест, сетио сам се кад сам дошао да се пријавим. На сву свећу у колима увек имам неколико кесица бомбона, тако да сам се „извадио“ са 3 кесице. Други су на срећу били много ревноснији од мене па је прикупљена право „брдо“ слаткиша.

Атмосвера на трци и око трке била је заиста фантастична. Пуно младих,  углавном Сашиних година око 23. Сви су били весели, раздрагани и пуни позитивне енергије. Заиста, било је невероватно лепо бити део те масе.

Трка је одржана на бициклистичкој стази. Старт је био код сплава „Савски галеб“ и трчало се 100 метара до бициклистичке стазе. То је почињала кружна стаза чији круг је износио 1.200 метара а трчала су се четири. На крају је преостало оних 100 метара до стартно-циљне капије. Сама трка прошла је одлично. Прво место освојио је Мирко Станковић атлетичар Црвене Звезде. Мирка сам виђао на неким ренијим тркама. Победио је пре месец дана на 6. Савском маратону и заиста је одличан тркач. Зато ме је обрадовало то што се одлучио да и он, учествује на једном оваквом догађају. Поред Мирка било је ту још много добрих  тркача и рекреативаца. Било је оних који су се трудили да остваре што бољи резултат, али и оних који су дошли да лагано истрче трку и буду део јединственог догађаја. Комплетне резултате можете погледати овде2012.12.16 – Poljuvi slavljenicu bre rezultati

Овогодишњом трком  Саша је поставила стандарде у организовању „тркачких рођендана“. До сада су само клубови и организације имали ту привилегију, али је Саша пробила лед и поставила изузетно високе стандарде за све оне који имају смелости, храбрости и позитивног „лудила“ да се упусте у тако нешто. Саша је својом идејама, довитљивошћу и духовитошћу заиста очарала све нас који смо у недељу били на Савском кеју. Морам признати да никада нисам добио бољу медаљу, коју сам након 3-4 сата у сласт појео.

Шта је могло боље? Ако баш хоћу (а хоћу) да цепидлачим, један велики спортски догађај (трка Пољуби слављеницу бре! свакако то јесте)  не може себи да дозволи кашњење старта од 30 минута. Без обзира што је  кашњење више него оправдано, јер су се чекали учесници ван Београда, који су због густе магле каснили.  Такође, сматрам да резултати трке морају бити објављени што је могуће пре.

Чика Воја Слога,  мој стари поридични пријатељ, који на жалост већ дуго није међу нама, говорио је да су године календарска ствар. Важно је како се човек осећа. Саша се осећа и понаша као да има 23 године.  Зато једва чекам њен 24 рођендан.

Саша, хвала ти што си ме позвала на твој рођендан. Заиста уживао сам дружећи се са тобом и твојим пријатељима тих неколико сати. Велико задовољство ми је било да те упознам и надам се да ћемо се још дуго година виђати на твојим рођенданским, а и на осталим тркама.

За крај мало слика са овогодишњег рођендана, тек да наслутите шта сте пропустили.