Свако од нас тежи да увек буде победник. То је накако у људској природи. Тежимо увек ка врху, да будемо бољи од других. Најбоље је када томе тежимо у спорту или уметности али има тога  у свакој  свери живота.   Добро је док се у тој борби за победу боримо поштено, дозвољеним средствима, али на жалост није увек тако. Светска историја памти многе заблуде које су однеле на милионе жртава само зато што је неко мислио да он треба да буде победник. А није био. Јер, не може се увек побеђивати и то морамо сви схватити. Величина људи огледа се и у томе што умеју да поднесу пораз. Јер победе и порази су саставни део живота.  Што раније то схватимо, живот ће нам изгледати много лепши.

Ако нам не полази увек за руком да будемо победници, или смо једноставно у ситуацији да  немамо противника, онда се такмичимо са самим собом. И у тој,  најтежој битци са самим собом, трудимо се да будемо победници.  Често је добијена битка над самим собом најлепша победа.

У Београду постоји један клуб који окупља  само победнике. То је Спортски клуб особа са инвалидитетом ПОБЕДНИЦИ. Оно што издваја овај клуб од осталих је што он ради са младима који имају Даунов синдром. Момци и девојке из овог клуба никада неће бити Олимпијски шампиони, Светски или Европски прваци. Настави са читањем „Истински ПОБЕДНИЦИ!“