Рагби и „IRON MAN“ на први поглед, немају много додирних тачака. Ипак, у поседње време све више рагби играча се окушало у изузетно напорном спорту као што је тријатлон и то на најдужој дистанци, „IRON MAN“-у. Изазову од 3,9 км пливања, вожња бицикла дуга 180 км, и на крају трчање од 42,195 м, тешко је одолети. То нису могли ни многи бивши и садашњи рагбисти … Настави са читањем Данило најбржи рагби „IRON MAN“
Не волим јубилеје, нисам неки љубитељ ни рођендана, поготово својих, али обузео ме је неки понос пре неки дан када сам на http://smashrun.com/dragan.pavlovic видео да сам за 3 године и 11 месеци претрчао 10.000 километара. Колико је то 10.000 километара? Има неки филм, нисам га гледао али сам негде укачио да се ради о пару које управо дели та километража. Девојка живи у Барселони, а … Настави са читањем Умеће малих корака
Размишљање Бакланског Шпијуна: У Србији, „земљи на брдовитом Балкану“, што би рекла наша чувена песникиња Десанка Максимовић, догађа се нешто врло чудно. Не, не мислим ту на велике успехе вође и његове партије. Знате и сами да ме „тетка заклела да се не бавим политиком“. Додуше, мене је заклела гатара, а не тетка, али то му дође на исто. Не бавим се политиком. Зато о … Настави са читањем Миљеници неба
Свако од нас тежи да увек буде победник. То је накако у људској природи. Тежимо увек ка врху, да будемо бољи од других. Најбоље је када томе тежимо у спорту или уметности али има тога у свакој свери живота. Добро је док се у тој борби за победу боримо поштено, дозвољеним средствима, али на жалост није увек тако. Светска историја памти многе заблуде које су однеле на милионе жртава само зато што је неко мислио да он треба да буде победник. А није био. Јер, не може се увек побеђивати и то морамо сви схватити. Величина људи огледа се и у томе што умеју да поднесу пораз. Јер победе и порази су саставни део живота. Што раније то схватимо, живот ће нам изгледати много лепши.
Ако нам не полази увек за руком да будемо победници, или смо једноставно у ситуацији да немамо противника, онда се такмичимо са самим собом. И у тој, најтежој битци са самим собом, трудимо се да будемо победници. Често је добијена битка над самим собом најлепша победа.
У Београду постоји један клуб који окупља само победнике. То је Спортски клуб особа са инвалидитетом ПОБЕДНИЦИ. Оно што издваја овај клуб од осталих је што он ради са младима који имају Даунов синдром. Момци и девојке из овог клуба никада неће бити Олимпијски шампиони, Светски или Европски прваци. Настави са читањем „Истински ПОБЕДНИЦИ!“
Да ми је неко пре само две године рекао да ћу истрчати ултрамаратон, вероватно би одмах позвао хитну помоћ да „јадника“ отпреме у лудницу. Таквом лудаку није место да се слободно шета улицом. Ма бре, нисам могао да потрчим за аутобусом, а он прича о неком ултрамаратону?
За оне који то не знају, Ултрамаратон је свака спортска манифестација која обухвата трчање и ходање дуже од традиционалне маратонске дужине од 42.195 метара (или 26.2188 миља). Постоје две врсте ултрамаратонских догађаја: Они који покривају одређену дистанцу и догађаји који се одвијају током одређеног времена где се за победника приглашава онај тркач који пређе највеће растојање у задатом времену.
Најчешћи растојања су 50 километара (31.069 миља), 100 километара (62.137 миља), 50 миља (80.467 км) и 100 миља (160.934 км), а постоје и многе друге раздаљине (више-дневне трке 1000 миља или још дуже). Временски ултрамаратони су у распону од 6, 12 и 24 сати до 3, 6 и 10 дана (познати као више-дневни догађаји). Временски ултрамаратони се генерално одржавају на кружној стази или путу.
Из сна ме трже откључавање улазних врата. Гледам на сат 2:28! Схватам да се Јелена тек сад враћа кући. Погледом тражим Љубицу али она се не помера. Не каже наш народ за џабе: Храни куче да те уједе. Уместо да залаје (што и обично ради) чим неко приђе вратима, она је прешла на Јеленину страну и невешто се прави да ништа није чула. Мада знам да инстиктивно осети човека кад доће до улаза у зграду, а не кад дође на наш спрат. Очигледно: „Сам сам на овој обали коју су сви напустили…“
Устајем и као одговоран родитељ распитујем се где је била „до овог доба“. Што сам тражио, то сам и добио. Била је у „Собичку“ са друштвом. Оћутах. Мислећи у себи да то није био одговор на моје питање. Да је била у „Собичку“ (за неупућене локални кафић у крају) то знам. Али он ради до 24.00 . Оригинални текст је цензурисан од стране аутора. Аутоцензура је нај јача ствар на свету. Ипак, за крај нашег разговора не могу а да не констатујем да моје 21-годишње „јединче“ (љуби га тата) има чудан начин за припрему испита. И одмах се сетих Душка Радовића и његове чувене реченице: „Туците децу чим приметите да почињу да личе на вас“.
Враћам се у кревет и након пар секунди утонух у дубок сан. Будим се поново у 4:30. Дошао сам до закључка да старост има и једну добру страну. Ако се пробудиш, то можеш да урадиш у време које хоћеш, не мораш да навијаш сат. Последњих 2-3 године будим се кад год хоћу и то без икаквог навијања сата, У почетку сам увек навијао сат за сваки случај, али пошто сам се редовно будио бар 5 минута пре њега, одустао сам. Сада вишњ и не помињљам на сат.
Неколико минута пре 5 излазим на улицу. Сарајевска мимо свих обичаја празна. Нигде живе душе. Види се да је празник, јер обичо у ове време има саобраћаја. Преко пута моје зграде су и две продавнице које раде 24 часа, тако да увек има људи. Сада ни живе душе. Јутро је свеже. Улица је мокра, што значи да је падала нека кишица, али температура је изнад нуле. Правим неколико фотографија. Жујка (или Милица како је још зову) долази да ме поздрави. То је комшијска куја, иначе Љубицина пријатељица.
Настављам даље. Јављам се комшији који ради у драгстору. У продавници нема никога. Код Ерсте банке примећујем да ми иде један човек у сусрет. Иза њега још један, нешто старији који преврће по контејнерима. За њих нема одмара и празника. Улазим у парк и идем према Хајд парку. Док ходам, застајем на сваких 15-20 метара да би се истегао. Имам свој сет од 5-6 статичких вежби које радим увек пре трчања. Знам да се неки неће сложити са овим, али ја имам само позитивна искуства.
Чим изађем на мост преко аутопута код БИП-а почињем са трчањем. Јавна расвета углавном ради па се солидно види. Застајем неколико пута да направим неку слику. Нигде живе душе, а и аутомобила је мало. Пролази поред мене комби и свира ми. Личим ли ти ја на плавушу, мислим се у себи.
Дуго сам у спорту, преко 38 година, од чега 29 као тренер. Искуство ме је научило, да никад не анализирам утакмицу одмах по њеном завршетку. Увек треба сачекати да се утисци слегну, глава охлади. Тек након проспаване ноћи, на миру, сабрати добре и лоше стране, видети зашто је нешто добро, шта није било добро и зашто, шта може да буде боље. Иако сам ове радове написао у понедељак, требало је још који дан да прође, како би се они појавили на интернету. Пре свега, што сам хтео да ми се утисци мало слегну, и да покушам да без еуфорије и хладне главе анализирам „трку“ то јест све оно што се у недељу одиграно на Ново Београдском кеју, под називом: „Пољуби слављеницу бре!“.
Од првог тренутка фасцинирала ме сама идеја, да неко свој рођендан жели да прослави тако што ће организовати трку на 5 км. Био сам на много рођендана, организованих на разне начине и на разним местима, али никад на рођенданској трци. Ту ме је Саша купила одмах, тако да чим сам видео најаву на сајту Тркач, знао сам да ћу учествовати. Шта сам очекивао? Да истрчим трку, видим неке људе које готово редовно срећем по тркама у Београду, и након трке у некој опуштеној атмосвери попричам са онима који деле слична интересовања као ја.
Верујем да вас, као путаре, нији изненадио снег почетком децембра месеца, у касну јесен кад му време није. Па званично зима дола3и тек за 15-так дана, и заиста нема смисла да ове године снег овако порани. А сви смо, након прошле дуге и хладне зиме, очекивали да ћемо се ове провући са летњим гумама. Али изгледа да нам се не да. Кад сам у недељу ујутру кренуо на трчање, приметио сам да је снег затрпао цео град. Ипак, за разлику од путара и оних несретника које је завејао на друму, ја сам му се обрадовао. Схватио сам да је дошло време за тренутак истине.
Од 1991 године, сваког викенда уочи некада великог празника 29. новембра, који смо славили као Дан Републике, на Ади Циганлији се одржава традиционална атлетска трка у знак сећања на легендарног писца Душка Радовића. Разлог томе је што је Душко рођен 29.11.1922 године. Организатори ове по много чему јединствене спортске манифестације су Атлетски клуб 21 мај, Спортски савез општине Раковица, ЈП Ада Циганлија, као и многи други пријатељи и поштоваоци Душка Радовића.
Ове године преко 350 учесника окупило се у недељу 25.11.2012 године да истрчи круг око Савског језера дужине од 7.700 метара и тиме ода пошту легендарном писцу који је сваког јутра преко радио таласа Студија Б пожелео: „Београде добро јутро“. Његови бритки коментари и афоризми остали су актуелни и дан данас.
На овогодишњој трци круг око Савског језера најбрже је истрчао Саша Столић, атлетичар Атлетскок клуба „Колубара“ из Лазаревца, који је стазу прешао 24 минута и 5 секунди. Иза њега су били Анђелко Ристичевић и Милош Крстић.
У недељу 11.11.2012 године по 6 пут је одржан Савски полумаратон на стази по Ново Београдском кеју. У трци је учествовало 117 такмичара у мушкој и женској категорији. Свакако, највише је било ветерана јер је трка уједно била и Отворено Првенство Србије за ветеране.
Прво место у мушкој конкуренцији освојио је Мирко Станквоић, атлетичар Црвене Звезде који је постигао резултат од 1:16,00. Други је био Мајор (Сомартон Сомбор) 1:19,06, а трећи Грба АРК Трон Суботица 1:20,16, који је уједно освојио и прво место у конкуренцији ветерана од 40-44 године старости.
Код сениорки прво место припало је Радмили Ђуровић 1:39,33, друго месо Петрушевски (Црвена Звезда Београд) 1:41,29 док је трећа била Бањац (АРК Фрушка Гора Нови Сад) са 1:58,56
Најстаријем такмичару Андрић Милоју (категорија преко 80 година) требало је 3:05,00 да превали 21,1 км. Нета Славица (победница у категорији ветеранки преко 60 година) забележила је резултат од 2:52,15. Трећи на листи најупорнијих је Методије Шентевски који је забележио резултат од 2:44,27. Са овим резултатом Настави са читањем „6 Савски полумаратон“
drugby.wordpress.com 